Aktivnosti u prirodi
Predmet Aktivnosti u prirodi zahvaljujući svojoj specifičnoj strukturi temelj je obrazovnog procesa u prirodi, metod fizičke kulture i životna filozofija. Specifičnost ove obrazovne celine bazirana je na ideji korišćenja prirode kao učionice iz koje vaspitanici sa sobom nose specifična znanja i iskustva. Iz ovoga proizilazi i termin iskustveno učenje. Etiologija ove filozofije svojim korenima doseže do čovekovog postanka. Starosedeoci svih planetarnih oblasti bavili su lovom, ribolovom kako bi se prehranili, a da bi pronalazili hranu prelazili su razdaljine različitim oblicima osnovnih kretanja. Sklanjajući se od spoljašnjih uticaja sredine i potencialnih opasnosti tražili su ili kreirali pogodna skloništa. Posmatrajući ambijent shvatali su funkcionisanje i pojave u prirodi, čime su prikupljali neophodna znanja o okruženju. Shvatanjem prirode razvijali su kako sebe tako i odnose sa drugima iz okruženja. Najispravniji odnos prema prirodi imale su i još uvek imaju izolovane etničke grupe, koje su poštovale i vodile brigu o prirodi mnogo pre definisanja pojma ekologije kao naučne discipline. Moderni čovek potisnuo je svoje instinkte i okrenuo se prema urbanoj sredini zanemarujući genetsku predispoziciju za opstankom na otvorenom. Aktivnosti u prirodi su kratkotrajno spasenje od strogo kontrolisanog urbanog života ispunjenog svim (ne)prirodnim. Predmet Aktivnosti u prirodi ima jasno definisane zadatke od kojih se izdvajaju prikazivanje prirode u izvornom obliku, shvatanje njenog funkcionisanja, ukazivanje na aktuelne probleme, idejna rešenja njihovog eliminisanja, približavanje i motivisanje ljudi da žive u skladu sa prirodom kroz ponuđene sportsko-obrazovne sadržaje i organizacionu strukturu njihove ralizacije. Aktivnosti u prirodi predstavljene su kao multidisciplinarna oblast gde su sve pojedinačne discipline usmerene ka najispravnijem obliku “eksploatacije” prirodnog okruženja i uz sve to kreirane prema najmodernijm ekološkim standardima.
[dt_divider style=”wide”/]
Sportsko – obrazovni sadržaji
Kategorizacija aktivnosti
[text_box class=”grey”] Teoretičari sporta sistematizuju sportske grane prema određenim kriterijumima. Najlogičnija podela u složenom prostoru aktivnosti u prirodi je kategorizacija prema prostoru odvijajnja sportskih sadržaja. Kako bi veliki broj sportsko-obrazovnih aktivnosti u prirodi bio što jednostavnije prihvaćen i motorički usvojen, izvršena sistematizacija učinjena je na osnovu esencijalnih Empedokleovih prirodnih elemenata. Sistematizacija sportsko-obrazovnih sadržaja u prirodi u tri osnovna i neraskidiva zemljina elementa u prostoru je: sportskih aktivnosti na vodi (pod vodom), aktivnosti na kopnu i aktivnosti u vazduhu. [/text_box]
[accordion items=”Terra | Aqua | Aria ” title=”Elementi prirode”] [acc_item title=”Terra”] U početku Bog stvori nebo i zemlju …
…a zemlja beše bez obličja i pusta, nekada strma nekada ravna, često prekrivena snegom i ledom, a ponekada skroz neprohodna. Ma kakva ona bila, treba se truditi da se na njoj pronađu skriveni putevi i po njoj se kretati svim prirodnim i izvedenim oblicima kretanja sa ili bez tehničkih pomagala i rekvizita. Aktivnosti na zemlji uzimaju se kao referentna tačka aktivnosti u prirodi. Uglavnom se većina aktivnosti ovog sportskog arsenala može koristiti u obrazovne svrhe, a da se pri tome ne mora izlagati većem materijalnom rashodu. Složenost ove strukturne celine ogleda se u saznanju da se većina aktivnosti izvodi po različitim konfiguracijama zemljišta, sezoni, ambijentalnom okruženju i dr. [/acc_item] [acc_item title=” Aqua “] Duh Božji uzdiže se iznad vode …
…i pokloni blagoslov na značaj vode u prostoru fizičke kulture. Voda se adaptira na prostor, adaptira prostor, menja agregatna stanja i neprestano kruži u prirodi otkrivajući nam praktičnu primenu Perpetuum mobileae. Postoje neiscrpne mogućnosti realizovanja sportskih sadržaja na vodi. Aktivnosti na vodi mogu se odvijati na većim, manjim, tekućim ili stajaćim vodenim površinama. Osnovni preduslov za sprovođenje programskih sadržaja jeste upoznavanje sa terenom na kome se planira održavanje aktivnosti i procenjivanje bezbednosti ambijenta. Posle navedenih radnji upoznavanja zakonitosti akvatorije, sledi bogata ponuda sportsko-obrazovnih sadržaja na vodi. [/acc_item] [acc_item title=” Aria “] A svod nazva Bog nebo …
…to nepregledno prostranstvo ispunjeno smesom gasova. Plavo prostranstvo, jedinstveni simbol slobode. Ambijent sa ponudom sportskih sadržaja sa prefiksom ekstremni, koji uspevaju da pokrenu najveće doze adrenalina kod čoveka. Ovo poglavlje ostavlja prostor da se krene put neba, kako bi shvatili šta to pokreće ljude da drže pogled usmeren ka oblacima i teže ka ostvarenju letačkog sna. Discipline vezane za oblast su discipline letenja i discipline slobodnog pada. Ovaj prostor ostavljen je za malo ambicioznije i one sa velikim srcem. [/acc_item] [/accordion]
Sportski sadržaji
[dt_portfolio title=”” ppp=”30″ orderby=”ID” order=”ASC” column=”full-width” lines=”1″ autoslide=”0″ showdesc=”1″/]
[dt_divider style=”wide”/]
Organizaciona struktura
Planiranje i organizacija
[tabbed tabs=”Nastavni čas | Izlet | Logorovanje | Ekspedicija“] [tab] Ovim se prezentuje ideja na koji se sve način nastavni sadržaji iz oblasti aktivnosti u prirodi mogu realizovati u formi jednog školskog časa ili treninga ubačeni u okvir redovne nastave fizičkog vaspitanja. Jedna metodska jedinica iz bogatog sportsko-obrazovnog arsenala edukacije u prirodi može poslužiti kako za razvoj antropomotoričkih sposobnosti, isto tako i u svrsi sportsko-tehničkog obrazovanja. Kreativnost pedagoga fizičke kulture i neposredna blizina prirodnih poligona školskim objektima preduslov su za realizaciju ovakvog vida nastavnih aktivnosti. [/tab] [tab] Izlet je definisan kao organizovani boravak u prirodi sa unapred određenim ciljem (najčešće rešavanje opšte obrazovnog programa) uz jasno istaknut aktivan fizički odmor. Pod organizacijom izleta podrazumeva se taktika u izvršenju prethodnih priprema, koja se sastoji iz radnji pre, za vreme i posle završetka izletničke aktivnosti. Trajanje izleta, tematika posete, načini transporta, vrsta kretanja, ishrana na izletu, broj učesnika, neizostavne su informacije kojima se operiše u jednoj uspešnoj organizaciji. Uglavnom se odvija izvan stalnog mesta boravka u skladu sa planom i programom školskih vannastavnih aktivnosti. [/tab] [tab] Kampovanje ili logorovanje mnogi autori opisuju kao višednevni, organizovani boravak u prirodi sa smeštajem u šatorima ili drugim improvizovanim terenskim objektima. Organizacija logorskog života je složeni tip boravka u prirodi sa kojim se započinje u poslovima pripreme, realizacije i poslovima nakon završetka logorovanja. Odabir mesta pogodnog za stacioniranje logorskih objekata i šatora organizovanih po logorskim zonama primarni je zadatak ove organizacione strukture. Pored smeštaja ljudi, davanjem zaduženja, organizovanjem logistike sprovode se obrazovni sadržaj kroz precizno definisani radni raspored. [/tab] [tab] Ekspedicija je nešto složenija forma odlaska i boravka na otvorenom sa dužim vremenskim trajanjem i precizno definisanim ciljem (naučnim, istraživačkim, vojnim, političkim i dr.). Transport ljudi i sredstava, logistička podrška i problemi mera zaštite ulaze u sastav organizacione forme ekspedicijskog putovanja i ujedno su njena strategija. Priprema za ovakav poduhvat obično duže traje od sprovođenja same ekspedicije. Članovi ekspedicijskog tima dobijaju zadatke prema svojoj specijalizaciji, čime doprinose uspešnosti ekspedicije. [/tab] [/tabbed]
(Ne)planirani odlasci u prirodu
[text_box class=”grey”] Preživljavanje u divljini je proces kojim se bavi cela civilizacija još od njenog postanka. Usvajanje esencijalnih tehničkih umenja zahvaljujući kojima ishod ovog procesa biva uspešan su: izrada improvizovanog smeštaja namenjenom za izolaciju od negativnih uticaja spoljašnje sredine, paljenje vatre improvizovanim sredstvima, prikupljanje vode i hrane za zadovoljenje osnovnih fizioloških potreba, veštine poznavanja posebnih oblika kretanja i orijentacije za jednostavnije savladavanje prepreka u terenskim uslovima. Paralelno sa usavršavanjem tehničkih veština radi se na usavršavanju i psihololoških adaptacionih sposobnosti na specifične uslove ambijenta i okolnosti kako bi se održao balans psiho-fizičkog sistema u situacijama opstanka. (Ne)planirano zadržavanje u prirodi sa trenutno raspoloživom opremom u realnim ambijentalnim uslovima može prerasti u zanimljiv obrazovni rad kako na sebi tako i na drugima. Priprema za moguće scenarije (ne)planiranih zadržavanja u prirodi je prednost za jedan korak ispred nastale situacije. [/text_box]
[dt_divider style=”wide”/]
[dt_partners title=”Saradnici” ppp=”20″ orderby=”ID” order=”ASC” column=”full-width” autoslide=”4000″ ASC=””/]