Struktura predmeta
Etimologija ove filozofije svojim korenima doseže do čovekovog postanka. Starosedeoci svih oblasti bavili su lovom, ribolovom kako bi se prehranili, a da bi pronalazili hranu prelazili su razdaljine raznim načinima kretanja. Sklanjajući se od spoljašnjih uticaja sredine i potencialnih opasnosti tražili su ili kreirali pogodna skloništa. Posmatrajući ambijent shvatali su funkcionisanje i pojave u prirodi, čime su prikupljali neophodna znanja o okruženju. Shvatanjem prirode razvijali su kako sebe tako i odnose sa drugima iz okruženja. Najispravniji odnos prema prirodi imale su i još uvek imaju izolovane etničke grupe, koje su poštovale i vodile brigu o prirodi mnogo pre definisanja pojma ekologije kao naučne discipline. Moderni čovek potisnuo je instinkte i okrenuo se prema urbanoj sredini zanemarujući genetsku predispoziciju za opstankom u prirodi.
Aktivnosti u prirodi predstavljaju kratkotrajno “spasenje” od strogo kontrolisanog urbanog životnog stila, ispunjenog svim onim (ne)prirodnim. Aktivnosti u prirodi imaju jasno definisane zadatke od kojih su najvažniji: prezentacija prirode u izvornom obliku, shvatanje njenog funkcionisanja, ukazivanje na aktuelne probleme, idejna rešenja njihovog eliminisanja, približavanje i motivisanje ljudi da žive u skladu sa prirodom kroz aplikaciju ponuđenih kretnih aktivnosti i organizacione aktivnosti potrebnih za njihovu realizaciju. Aktivnosti u prirodi predstavljaju multidisciplinarnu oblast u kojoj su sve pojedinačne discipline usmerene prema najispravnijem obliku “eksploatacije” prirodnog okruženja i uz sve to kreirane su prema najmodernijm ekološkim standardima.